Koliko god u nekim situacijama prevrtala očima na floskule i klišee, ne možeš da osporiš činjenicu da su oni uvek tačni. Tako i ovaj - zlatni kavez je i dalje kavez. Možeš li da kažeš tačan broj situacija u kojima si čula ovu frazu? 🤔
A da li možeš reći da si svesna da sve polazi od toga da li samu sebe stavljaš u okove?
Ako si utučena, tužna, depresivna, nemaš samopouzdanje, osećaš se kao da ti ništa ne ide od ruke, itd. jasan je znak da si sebe zarobila u kavezu od osećaja manje vrednosti. Samim tim, on te može staviti u svoj kavez očas posla i onda nemaš gde.
Ako si samu sebe zatvorila u kavez lažnih nada i lažnog usiljenog optimizma da će se on promeniti i da će jednom biti bolje - dopuštaš da te i on zarobi.
Ako trpiš nešto jer je sve drugo "divno" i ne umeš ili ne smeš i ne možeš da izađeš iz zone komfora, pa zavaravaš sebe da ti je IPAK sve lepo...
... osim njegovog ophođenja prema tebi, onda si već u kavezu, koji iako zlatan, čini da ti krila istrule mahnitom brzinom, a da to ni ne primetiš. Samo zato što je to zlatan kavez.
Nemoj biti sopstveni rob. Potrudi se da neguješ svoja krila, a ne da ih sama sasečeš u korenu. Zanemari konvencije, skini ružičaste naočare onda kad treba, razgovaraj sa nekim, plači, smej se, skači, vrišti, trči, radi šta god želiš, samo ostani slobodna. Slobodna od svega i od svih, pa i od sopstvenih (crnih) misli. Na kraju dana, najvažnije je kako se TI osećaš, a ne šta će reći svet (a svet, poznato ti je, uvek ima nešto da kaže).
Izađi iz sopstvenog kaveza, da ne bi upadala u tuđi. Izađi, sve i da je platinast. Izađi, jer tvoja krila vrede više.
Neprocenjiva su.
A da li možeš reći da si svesna da sve polazi od toga da li samu sebe stavljaš u okove?
Ako si utučena, tužna, depresivna, nemaš samopouzdanje, osećaš se kao da ti ništa ne ide od ruke, itd. jasan je znak da si sebe zarobila u kavezu od osećaja manje vrednosti. Samim tim, on te može staviti u svoj kavez očas posla i onda nemaš gde.
Ako si samu sebe zatvorila u kavez lažnih nada i lažnog usiljenog optimizma da će se on promeniti i da će jednom biti bolje - dopuštaš da te i on zarobi.
Ako trpiš nešto jer je sve drugo "divno" i ne umeš ili ne smeš i ne možeš da izađeš iz zone komfora, pa zavaravaš sebe da ti je IPAK sve lepo...
... osim njegovog ophođenja prema tebi, onda si već u kavezu, koji iako zlatan, čini da ti krila istrule mahnitom brzinom, a da to ni ne primetiš. Samo zato što je to zlatan kavez.
Nemoj biti sopstveni rob. Potrudi se da neguješ svoja krila, a ne da ih sama sasečeš u korenu. Zanemari konvencije, skini ružičaste naočare onda kad treba, razgovaraj sa nekim, plači, smej se, skači, vrišti, trči, radi šta god želiš, samo ostani slobodna. Slobodna od svega i od svih, pa i od sopstvenih (crnih) misli. Na kraju dana, najvažnije je kako se TI osećaš, a ne šta će reći svet (a svet, poznato ti je, uvek ima nešto da kaže).
Izađi iz sopstvenog kaveza, da ne bi upadala u tuđi. Izađi, sve i da je platinast. Izađi, jer tvoja krila vrede više.
Neprocenjiva su.