[...]“Hej, hej, šššš, polako, dođi”, smiruje me on i širi ruke da me zagrli, na šta mu se ja, i onako već slomljena, bacam u zagljaj i ponovo mu predajem svoju povređenu dušu, koju je po ko zna koji put ranio, da je svojom slatkorečivošću izleči ili makar samo oblepi jeftinim flasterom, koji će se držati preko rane dok on ponovo ne sipa so na nju.
“Volim te”, jecajući kao ranjeno štene izgovorim mu u rame, dok šćućurena u njegovom zagrljaju podrhtavam od plakanja.
“I ja tebe volim”, uzvraća on a ja sam mu ponovo stavila konce u ruke, i dala zeleno svetlo da upravlja mnome kao marionetom. Mrzim sebe zbog toga i mrzim što ga volim[...]
[Paklene godine, A.A. 2020.]
Mnogo ljudi pati od iluzije o ljubavi. Dok je ljubav samo jedna, ilizuja o ljubavi ima nebrojeno mnogo. Zato je važno da uvek budemo iskreni prema sebi i realni u odnosu sa svojim mislima i osećanjima, jer u suprotnom nećemo uspeti da sačuvamo ni svoje srce, ni svoj um.
Zapišite i sačuvajte sebi još jedan podsetnik 👉🏼 𝙨𝙖č𝙪𝙫𝙖𝙟 𝙨𝙫𝙤𝙟𝙚 𝙨𝙧𝙘𝙚 i dođi sebi ❣️
“Volim te”, jecajući kao ranjeno štene izgovorim mu u rame, dok šćućurena u njegovom zagrljaju podrhtavam od plakanja.
“I ja tebe volim”, uzvraća on a ja sam mu ponovo stavila konce u ruke, i dala zeleno svetlo da upravlja mnome kao marionetom. Mrzim sebe zbog toga i mrzim što ga volim[...]
[Paklene godine, A.A. 2020.]
Mnogo ljudi pati od iluzije o ljubavi. Dok je ljubav samo jedna, ilizuja o ljubavi ima nebrojeno mnogo. Zato je važno da uvek budemo iskreni prema sebi i realni u odnosu sa svojim mislima i osećanjima, jer u suprotnom nećemo uspeti da sačuvamo ni svoje srce, ni svoj um.
Zapišite i sačuvajte sebi još jedan podsetnik 👉🏼 𝙨𝙖č𝙪𝙫𝙖𝙟 𝙨𝙫𝙤𝙟𝙚 𝙨𝙧𝙘𝙚 i dođi sebi ❣️